Zasedanje Skupštine Srbije ove nedelje obeležila je tuča prestavnika vlasti i opozicionih poslanika, o čemu su izvestile i vodeće zapadne novinske agencije, navodeći da su političke tenzije visoke nakon smrtonosnog pada nadstrešnice koji je postao žarište šireg nezadovoljstva autoritarnom vlašću. Dešavanja u Skupštini analitičari vide kao vraćanje u devedesete, navodeći da je Skupština potpuno obesmišljena, kao i da je već duže vreme svedena “na farsu”.
Na dnevnom redu Skupštine Srbije ove nedelje trebalo je da se nađe rasprava o Predlogu budžeta za 2025. godinu kao i o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Zakona o energetici i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i o Predlogu zakona o uslugama i Predlogu zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Trebalo je da se raspravlja i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, za koji su brojni pravnici isticali da ima ozbiljne nedostatke i mane.
Međutim do rasprave nije došlo. Zasedanje je obeležio fizički sukob narodnih poslanika vladajuće većine i pojedinih ministara sa predstavnicima opozicije, dok je predsednica parlamenta Ana Brnabić ton uglavnom držala isključen, kako javnost Srbije ne bi mogla da čuje šta se u ovom zakonodavnom telu dešava.
I pre početka sednice opozicioni poslanici su najavili da će blokirati rad, odnosno da će onemogućiti da se raspravlja o zakonima koji su na dnevnom redu jer je predsednica Skupštine odbila njihov zahtev da se zbog tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je zbog obrušavanja nadstrešnice poginulo 15 ljudi, zakaže sednica na kojoj bi se raspravljalo o nepoverenju Vladi Srbije.
Tuča u Skupštini Srbije tema i u svetskim medijima
Dešavanja u Skupštini Srbije nisu prošla nezapaženo ni u medijima širom sveta, pa su tako vodeće zapadne novinske agencije izvestile o tuči poslanika vlasti i opozicije, navodeći da su političke tenzije visoke u zemlji u kojoj je smrtonosni pad nadstrešnice postao žarište šireg nezadovoljstva autoritarnom vlašću.
Agencija Rojters navela je da je tuča u parlamentu izbila nakon što su opozicioni poslanici istakli transparente, optužujući vladajuću koaliciju da pokušava da izbegne odgovornost za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, u kojem je 15 osoba poginulo.
Agencija Asošiejted pres (AP) tuču u parlamentu takođe je povezala tenzijama u zemlji nakon urušavanja nastrešnice, ističući da je opozicija želela raspravu o tome ko je odgovoran za nesreću.
Agencija navodi i da je, kako kažu, autokratski predsednik Vučić na Instagramu izjavio da „svakodnevno maltretiranje“ i „divljačko ponašanje“ opozicije neće biti tolerisano, a da je opozicioni lider Dragan Đilas rekao da je Brnabić „ugasila“ parlament, odbijajući da dozvoli raspravu o tome ko je odgovoran za tragediju u Novom Sadu.
Skandali koji su ponizili srpski parlament
Tuča u Skupštini podsetila je na neka ranija dešavanja u najvišem zakonodavnom telu Srbije. U proteklih 30 godina pojedinim poslanicima nije falilo mašte kada je srpski parlament trebalo poniziti, pa smo tako mogli videti čupanje kablova, polivanje vodom i iznošenje iz Skupštine.
Neki od najpoznatijih skandala u Skupštini Srbije i dan danas su u pamćenju građana.
Slika lidera SRS-a Vojislava Šešelja kog obezbeđenje iznosi iz Skupštine, dok (tadašnji) radikali pokušavaju da ga istrgnu iz njihovih ruku, mnogima je prva asocijacija na Skupštinu Srbije.
Jedan od incidenata koji se dogodio u junu 1993. godine iste večeri je doveo do masovnih protesta opozicije. Naime poslanik Srpske radikalne stranke iz Niša Branislav Vakić udario je Mihajla Markovića (SPO) u holu Savezne skupštine i polomio mu vilicu. Vakić, koga je mesec dana ranije Vojislav Šešelj imenovao za četničkog vojvodu, nikada nije odgovarao zbog fizičkog nasrtaja na Markovića.
Srozavanje ugleda skupštine predstavnici radikala nastavili su i kasnije. U maju 1994. godine na sednici Veća građana Skupštine SRJ poslanik radikala Draško Marković polio je vodom predsednika Veća Radomana Božovića u znak protesta što je poslaniku SRS oduzeta reč. Ne dozvoljavajući da obezbeđenje Markovića izbaci iz sale, Šešelj je počupao kablove koji su povezivali govornicu i prekidač kojim se govorniku isključuje mikrofon i pritom imao odabrane reči za svoje političke protivnike.
Lider radikala bio je akter i incidenta 2001. godine kada je polio vodom predsednika Skupštine Dragana Maršićanina. Incidentu je prethodilo izricanje opomene Šešelju, uz obrazloženje da se nije pridržavao dnevnog reda. Šešelj je udaljen sa sednice, ali je i inspirisao svoju tada stranačku koleginicu Natašu Jovanović, koja je samo nekoliko meseci kasnije, polila vodom predsednicu Skupštine Srbije Natašu Mićić.
Ostaće upamćeno da je sadašanji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je bio poslanik, za skupštinsku govornicu doneo robijaško odelo na poklon Mlađanu Dinkiću, da bi nekoliko godina kasnije Dinkić, upravo na predlog Vučića, u Vladi Srbije taj Dinkić dobio funkciju zamenika predsednika Komiteta Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ipak, granicu neukusa nije prešao on, već seksistički potez radikala Milorada Mirčića koji je u Skupštini Zorani Mihajlović doneo na poklon roze gaćice.
Poslanica SRS-a Gordana Pop Lazić je 2009. gađala cipelom Gordanu Čomić, koja je bila presedavajuća.
Nekadašnji lider Pokreta Dveri Boško Obradović bio je akter nekoliko skandala. Poput Šešelja, i njega su iznosili iz Skupštine, jednom je predsednika Administrativnog odbora Aleksandra Martinovića gađao kompjuterskim mišem, a ostaće upamćen i po donošenju „kamena Đure Jakšića, sa Kosova i Metohije“.
„Dešavanja u Skupštini vraćanje u devedesete“
Komentarišući sadašnja dešavanja u Skupštini, docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić kaže da se vraćamo u devedesete, dodajući da tuča u zakonodavnom telu nije smela da se dogodi.
„To nije dostojno parlamenta koji postoji više od dva veka i koji treba da predstavlja hram demokratije. Naravno on to dugo vremena nije, ali zaista ući u fizičke obračune za mene je razočaravajuće“, naveo je Vujić u Danu uživo na N1.
Prema njegovim rečima, događaji iz Skupštine su primer kako smo „u političkom smislu – deevoluirali“.
„Jedan razočaravajući dan sa aspekta politikologije. U našem najvišem zakonodavnom telu to nije smelo da se dogodi. Vraćamo se u one devedesete kada smo imali jednog performera tog tipa – Vojislava Šešelja. Sad vidimo da smo civilizacijski, u tom političkom smislu, deevoluirali“, naveo je.
Istoričar Milan St. Protić kaže da se već dugo vidi da je Skupština potpuno obesmišljena, kao i parlamentarni život, te da parlament nema onaj status koji bi trebalo da ima.
„To se pretvorilo u jedan realiti koji smo gledali prošlog puta. Tačno ste mogli da vidite kako to eskalira, kao da je neko režirao realiti i da bi se narod time naslađivao i da ne vidi ko je tu jedna strana, ko je druga strana, ko koga bije, ko koga udara, šta radi to obezbeđenje. Sve to je jedna veoma ružna slika“, ocenio je za N1.
Dodao je i da opozicija u sadašnjim okolnostima ne bi trebalo da bude u parlamentu, već na ulici, tačnije po kafanama, pijacama, trgovima, po celoj Srbiji.
Za političkog konsultanta i analitičara Dušana Lj. Milenkovića parlament je već duže sveden „na farsu“. On za Glas Amerike ocenjuje da u Srbiji demokratija „odavno ne postoji“.
Navodi da trenutna kriza dolazi kao nastavak one posle izbora iz decembra 2023. godine, ali da je bitna razlika to što se u ovom slučaju ne očekuju skori izbori.
Ističe i da vlast nije uradila nijednu stvar da smanji tenzije, te da zbog toga očekuje da se u društvu i na ulicama tenzije nastave.
Da će tenzije u društvu nastaviti da rastu, stav je i profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloša Bešića. Razlog tome je što, kako kaže, u Srbiji ne funkcionišu državne institucije.
Bešić je agenciji Beta kazao da će u bliskoj budućnosti biti sve više protesta na ulicama i u institucijama.
„Tenzije su narasle do nepodnošljive mere i različite životne i političke situacije sigurno će izazvati nove sukobe i na ulicama i u institucijama. Mi danas imamo verbalni rat koji postaje sve suroviji, i koji provocira ljude da se fizički sukobe“, istakao je profesor.
